ГРОБАРИ КРУШЕВАЦ У ВЕЧНОМ ГРАДУ

Гостовање Партизана у другом мечу групе –Е- против римског Лација било је повод да Гробари из Крушевца крену на прво званично инострано гостовање.

Већи број навијача из Крушевца због проблема са Италијанском амбасадом није успело да добије визу, тако да смо само нас двојица кренули за Рим.

На пут смо кренули као и већина гробара бусом од Сава центра. Аутобус је био бугарски који су нам обезбедили навијачи ЦСКА-Софија који су са нама кренули пут Рима, тачније четири навијача ЦСКА и један навијач Левског. Пошто нисмо могли да идемо преко Хрватске због забране који су Бугари имали од хрватских власти због туче на утакмици квалификација за светско првенство „Хрватска-Бугарска“ ишли смо преко Мађарске.Током путовања све је било у најбољем реду. Задржавање на граници са Мађарском је било уобичајно, можда мало дуже него обично.Улазимо у Мађарску и лагано настављамо путовање не слутећи какав нас пакао од 24 сата чека . Атмосфера у аутобусу је одлична,идемо мало спорије ван аутопута вероватно зато што је путарина возачима скупа, промашујемо путеве и правце,али све је у реду када се помисли на Рим.

Прву дужу паузу правимо у Веспрему,настављамо даље и у касним вечерњим сатима стижемо на границу са Аустријом.Без дужег задржавања Аустријанци нас враћају из њима знаних разлога, сви почињемо да пи****о полако и крећемо ка граници са Словенијом.Напокон стижемо и на тај гранични прелаз и закључујемо да преко њега прелазе само медведи и лисице,(ово сам украо од Ћумета),а и по неки ауто годишње. Цариник је био неки клинац који када је видео аутобус пун навијача није знао шта се дешава и одкуд ми ту.Опет крећу проблеми,цариник не зна шта да ради и зове шефа тог прелаза коме је требало једно два сата да се довуче.Онда је почело пеглање,чекање са питањима у стилу „зашто вас Аустријанци нису пустили“, и тако прође једно пет-шест сати чекања да би на крају десетак људи без икаквог разлога добило неке забране од 24 сата које важе само за тај гранични прелаз? Крећемо ка следећем прелазу и погрешним путам долазимо до неке војне базе на граничном појасу. Враћају нас назад, настављамо даље. Најзад стижемо на следећи прелаз, и доносимо одлуку да оставимо аутобус пар стотина метара испред границе и кренемо пешака један по један како би смо ушли у Словенију.Границу успева да пређе нас шесторица,а остале заустављају, јер су провалили нашу намеру.Ми који смо прешли настављамо пут пешака до првог места Лендава (4 километра од границе).Стижемо у Лендаву и ту нас стартује мурија.Провале нас и кажу да сачекамо ту где јесмо и уколико аутобус пређе,покупиће нас, а ако не вратиће се они да нас врате у Мађарску!!!! Нормално ми смо се захвалили и чим су они запалили и ми смо одмах ухватили аутобус за Мурску Соботу.При уласку у град јављају нам наши да су ушли у Словенију и да их сачекамо у граду.Аутобус долази по нас и уместо да смо надомак Рима ми тек у Словенији.

На Италијанској граници без већих проблема и уз детаљнији претрес пролазимо и настављамо даље.

Коначно Рим.Уместо дан раније око подне ми у Рим стижемо око 3 ујутру. Смештамо се у хотел,спавање неколико сати и преподне палимо у град.По Риму свако убија време на свој начин.Обилазе се тргови,разгледа се град и коначно долази време да се Гробари састану надомак стадиона.Још у локалном бусу ка стадиону нас десетак снимамо једног „ Irriducibili “, али пошто на част налаже да не крећемо као цигани десет на једног,не дирамо га.Он нешто као телефонира и могуће је да је то био узрок онога што тек предстоји испред стадиона.Долазимо надомак стадиона, састаје се група из нашег буса,крећемо ка стадиону и почиње песма. Приближавамо се платоу на којем се окупљају лацијали и одједном настаје општа лудница.Из неке оближње шумице на нас се залеће велики број лацијала наоружаних ланцима, моткама, циглама...Бројчано надмоћни, али то не представља проблем Гробарима и сви се голоруки залећемо на њих.Неко од наших пали бакљу и талијани бивају збуњени, јер је на њих 100 кренуло нас 30-так.Успевамо да их потиснемо до шумице где се они задржавају и уз помоћ још више људи поново залећу.У том тренутку у нашу групу улеће кордон карабињера и дели нас на две групе. Ми остајемо у левој коју карабињери потискују до улаза где се налазе наши навијачи који су допутовали из дијаспоре, а група која је остала десно морала је да се повуче с'тим да су били бројчано преполовљени.Само могу да закључим једно, да смо били наоружани као они или да нас је било бар за још један бус је**ли би им кеву.У току општег метежа из нашег буса страдају два момка који због повреда главе морају у хитну.После десетак минута чекања бусом долази и други део групе и сви заједно улазимо на стадион.На југу нас је око 250,слободна процена.Почиње текма која знамо каква је била.Једини детаљ који бби вам требало рећи,а да нисте упознати јесте тај како је пала застава „ Front Linners “,тако што је замислите исту са ограде украо ЦРНАЦ и однео је на трибину лацијала.Толико о њиховом нацизму и борби за бели свет. После текме све је било у реду,сви смо били усхићени резултатом и успехом нашег вољеног нам тима.Креће се за Србију, и у повратку одлучујемо да свратимо до Венеције где правимо паузу од два сата довољно за краћи обилазак. Наставњамо даље и без икаквих проблема стижемо у Београд по плану.

Било би глупо написати ову репортажу,а не споменути извесног Ивицу Ћ. Људи из аутобуса за Рим знају зашто.

ГК