Хемофарм – Партизан (4.утакмица)

И после пораза у трећој утакмици и неосвојене титуле из „првке“ гробари из Крушевца крећу поново са браћом из Ниша пут Вршца да овај пут заједно са играчима прославе титулу шампиона.Прича иста као и пре два дана.Скоро иста екипа у мало већем број од 25 људи у кафани уз пиво чека аутобус из Ниша. Нишлије стижу и уз песму настављала се пијанка после које се креће за Вршац.

По неподношљивој врућини уз песму и пиво стижемо до Беле Цркве, места у коме се налази прелепо језерце.Иако смо имали велику жељу да се окупамо због велике врућине,нисмо ушли због тога што смо касно кренули и желели да стигнемо на утамицу на време. Наставили смо пут даље и у Вршац стижемо само двадесетак минута пре текме.

Опет је цео град у црно-белом и у крушевачко-нишком кортеу стижемо до хале.Тамо још већи број гробара него пре два дана и овога пута смо сигурно да титула неће изостати.Гробари из свог копа песмом из срца и у пратњи бубња целе утакмице су бодрили играче до нове титуле.Једина негативна ствар у целој причи је била неподношљива труба и професионални бубњари „навијача“ хеморфма која су покушали да прекину сваку нашу песму,али су у томе ретко успевали.Пред крај опет жандарерија прави зид између нас и терена.

Последњи звиждук и краааај,све је готово,Партизан је по четврти пут заредом освојио титулу првака СЦГ.Лудило на трибини,нико у том тренутку не може да нас онерасположи.Песма никад лепша,никад јаснија,свако пева колико може.Поновно клицање Милоју који се захвалио својим навијачима.Још веће лудило почиње када Вуле доноси пехар у коп.Тек после 15-ак минута почиње да се излази из хале и после се славље наставља у граду.У повратку нико не спава,сви пресрећни,песма се чује од Вршца до Крушевца.

Сезона се није могла лепше завршити како на спортском тако и на навијиачком плану.Сви се надамо да ће следеће сезоне бити још боље и да ћемо поново бити најбољи навијачи на балкану као што смо и пре били.